Moje ime je Ana Svrkota. Učenica sam Ekonomsko – trgovinske škole u Boru. Odlična sam učenica.
Od uvek sam volela decu, druženje i igranje sa njima jer mislim da su to predivna bića od kojih svašta u životu može da se nauči, iako su tako mali.
Imam 2 mlađe sestre, jedna ima 11, druga 5 godina. Obe su uz mene odrasle tako da imam puno iskustva u radu sa decom. Trudim se da budem tu uz njih šta god da im zatreba, da se igram sa njima, a i oko domaćeg sam tu da pomognem.
Ovo su moje mlađe sestrice, sa kojima najviše volim da provodim vreme. S obzirom na to da su mi sestre, na neki način moram da budem tu za njih, ali ja na to ne gledam kao moranje, već kao nešto što ja volim i hoću da radim. Volim da imaju neku vrstu oslonca u meni. Deca nekako skreću misli sa bilo kakvih problema ili loših stvari koje su vam se u tom danu izdešavale. Jednostavno vas nateraju da podetinjite sa njima i da uživate u maštanju i igri.
Moja najmlađa sestrica je krenula da uči da piše. Prva slova koja je naučila da piše bila su slova N i A, da bi mogla da napiše moje ime. Svi njeni pokušaji pisanja bili su olovkom ili crnom bojom, a kada je naučila kako da piše, tražila je plavu boju da njom napiše moje ime, zato što je plava moja omiljena boja.
Čuvanje dece 